О књизи: 1992. / Шпијунажа у мирнодопско време. Ово је била судска пресуда, по којој је Јуриј Краснопевцев провео скоро десет година у логорима... Аутор књиге не претендује да буде уметничко откриће теме која је већ названа логорском. Солжењицин, Шаламов, Домбровски - ова и друга имена позната су савременом читаоцу. Приче приказане овде и аутобиографска прича „Реквијем за раздвојене и пале” (која је у рукопису имала поднаслов „Белешке једног затвореника”) носе трајну вредност документа – истинитост документа, уметнички смисленог – јер писао их је непосредни учесник и сведок догађаја.